Konferencija “Moc žene” koju Udruženje preduzetnica Crne Gore organizuje u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava Crne Gore i Glavnim gradom Podgorica, održana je 18. i 19. maja u hotelu Ramada. Konferenciju je paralelno pratio i sajam ženskog poduzetništva koji je trajao tri dana u Mall of Montenegro. Na sajmu su izlagale i polaznice programa za ekonomsko osnaživanje žena kojeg finansira Evropska unija, a sprovodi kancelarija UNDP-a u Crnoj Gori u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava.
Žene trebaju da imaju mogucnosti da rade na jacanju svog integriteta i prepozaju svoje talente i potencijal ostvarene u prakticnoj primjeni, saopštila je Edita Dautovic, predsjednica Udruženja preduzetnica Crne Gore.
“Dosta nam je više ad hok aktivnosti potrebna nam je podrška u kontinuitetu. Tražimo sinergiju državnih institucija kada je u pitanju jacanje i podrška ženskom preduzetništvu”, istakla je Dautovic.
Ona se zahvalila svima koji su podržali i svima onima koji nisu prepoznali zancaj ove manifestacije.
Snagu, moc koju nosi konferencija Dautovic vidi upravo u ženama:
“Najveca moc žena ste vi danas, ovim mi dokazujemo našu moc. Dosta nam je više akcionih planova, strategija, nama su potrebne konkretne podrške. Crna Gora je mnogo uradila u razvoju i jacanju ženskog preduzetništva, ali to je nedovoljno. Može biti još bolji. Gdje je nadležno Ministarstvo ekonomije koje je usvojilo Strategiju ženskog preduzetništva kao Vladin dokument koji prati akcioni plan za podršku razvoja ženskog preduzetništva. Trebamo poraditi na statistikama. Ta famozna brojka od 9.60% iz (prve polovine 2011. MONSTAT-a), cini mi se davno je prevazidena. Nezvanicni podaci su da ima negdje oko 22 procenta malih i srednjih preduzeca u vlasništvu žena Crne Gore. Mi smo kao Udruženje preduzetnica bile pionirke u razvoju i posticaju ženskog preduzetništva kada smo se prvi put okupile 2013. godine, znale smo šta želimo i koje ciljeve cemo ostvariti ovom konferencijom”, kazala je Dautovic.
Dr. Evelina Parvanova Koordinatorka za medunarodne projekte Zanatske Komore Koblenc na samom pocetku uputila kompliment predsjednici Editi Dautovic, koja vec godinama organizuje ovaj skup na kome ucestvujete. Edita je jedna od najaktivnijih clanica, a donedavno i predsjednica Balkanskog udruženja žena u zanatstvu, i što je najvažnije – ucinila je puno toga za preduzetnice u Crnoj Gori. Pozdavljam je za istrajnost i energiju, ne samo prilikom organizacije slicnih manifestacija, nego prije svega za njene napore da potpomaže preduzetnice, da se bori za još bolje uslove u njihovim preduzecima, da im pruža mogucnosti za strucnu kvalifikaciju.
U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava, na konferenciji se obratila nacelnica Odjeljenja za poslove rodne ravnopravnosti Biljana Pejovic.
Ona je objasnila da je Vlada Crne Gore postavila u fokusu svog djelovanja aktivnosti koje ce pomoci ženi u Crnoj Gori da bude ekonomski snažnija, vidljivija u javnom i politickom životu.
“Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u saradnji sa drugim institucijama u kontinuitetu održava i podržava edukacije i aktivnosti iz oblasti ekonomskog snaženja žena. Vrlo je važno pružiti podršku za stvaranje povoljnih uslova u tom pravcu, ukljucujuci aktivno ucešce. Vlada Crne Gore postavila je u fokusu svog djelovanja aktivnosti koje ce pomoci ženi u Crnoj Gori da bude ekonomski snažnija, vidljivija u javnom i politickom životu. Jacanje ekonomskog položaja žena nalazi se medu prioritetnim zadacima politike rodne ravnopravnosti i ima poseban znacaj u razvoju našeg društva. Ekonomski razvoj društva stvara preduslove za aktiviranje ženskih resursa, narocito u oblasti malih i srednjih preduzeca koje u tranzicionim ekonomijama, poput crnogorske, generiraju ekonomski razvoj”.
Nacelnica Pejovic je izrazila nadu da ce zakljucci sa Konferencije ne samo pomoci u obezbjedivanju što boljeg položaja žene u crnogorskom društvu, vec i povecati ucešce žena u domacoj ekonomiji.
“Žena je najveci resurs u regionu iz koga dolazim, ali ona i danas nije oslobodena tradicionalnih obaveza i obicno ih nosi sama, a medu obrazovanima više od 50% su žene, više je doktora nauka medu ženama, ali žena nema dovoljno na mjestima gdje se donose Odluke. Zato je potrebno da žene rade na jacanju integriteta, da prepoznaju svoje vještine, talente i potencijal. Jer, moc je samo “mogucnost” da osoba može ili ne mora da iskoristi istu. Ova konferencija je bila znacajna i korisna razmjena znanja, iskustava i primjera dobre prakse sa jasnim ciljem da osnažimo i podržimo sve one koje nisu imale dovoljnu podršku u porodici da izgrade samopouzdanje, jer moc prati odgovornost a to je osobina svojstvena prvenstveno ženama. I na kraju podsjetila bih na recenicu nekadašnje britanske premijerke Margaret Taer: “U politici ako želiš da nešto bude receno, pitaj muškarca…ako želiš da bude uradeno pitaj ženu” rijeci su Vesne Salovic, politicarke – potpredsednica Foruma žena SPS i potpredsednice Gradskog odbora SPS u Beogradu, pomocnica predsjednika opštine Barajevo i koordinatorka u ministarstvu bez portfelja zaduženom za demografiju i populacionu politiku Vlade RS.
Sanija Murati, iz Prištine je u divnom okruženju poslovnih i jakih zena Crne Gore i Balkana, predstavila novi regionalni projekt “Balkan Women Assotiation”.
Istice Sanija:”Prvo regionalno predstavljanje Balkan Women Assotiation sa motom I love Balkan u divnom okruženju preduzimljivih poslovnih i jakih žena Crne Gore i Balkana na Medunarodnoj Konferenciji “Mož zene” u Podgorici.” Drage koleginice, hvala na prijateljskom doceku, razmjeni iskustava i spremnosti da ujedinjene gradimo mostove i mijenjamo trenutnu poziciju žena Balkana. Pitanja postavljena sa penela, direktorice BWA Sanije Murati su bila sledjeca:”Danas vas molim da sve promislimo o cinjenici da mi ljudi imamo ogranicen rok trajanja na ovom svijetu. Moje pitanje je da li sutra želimo vidjeti naše cerke u našim “cipelama” i uskim okvirima u kojima su trenutno nalazimo sve mi!? Ja danas imam puno pitanja koje postavljam i sebi i vama! Šta je to što mi u ovom trenutku ostavljamo svoj našoj djeci u Amanet?! Strahove! Ekonomsku nesigurnost! Loše mežukomsijske odnose mozda i mrznju…Drage moje žene, mi sigurno i znamo i trebamo i možemo bolje!! Pozivam vas na prijateljstvo, saradnju i ljubav, onako iskreno, humano i ljucki kako to samo jedna žena zna! Dobro dosle u I love Balka!!
Veoma je znacajno svako okupljanje preduzetnica, narocito regionalni skupovi, kongresi i konferencije, koji uvijek iznova otvaraju neka aktuelna pitanja, ali nude i veoma konkretna riješenja za konkretne probleme. Mišljnja sam da bi zakonodavna vlast trebala prisustvovati ovakvim dogadajima i cuti poruke koje šalje realni sektor. U zadnjih nekoliko mjeseci sam bila na svim velikim i znacajnijim dogadajima u regionu, koji se ticu preduzetništva žena i jasno je da osim zajednickog naslijeda i jezika koji svi razumijemo, dijelimo i zajednicke probleme i mora cemo ih zajedno riješiti. Proces tranzicije u zemljama (narocito) zapadnog Balkana još traje i sugurno ce znacajnija angažovanost žene u društvenom životu, doprinijeti da se ti procesi ubrzaju i nadu izlazi iz slijepih ulica, izjavila je Adisa Tufo, preduzetnica iz Bosne i Hercegovine, koja se odazvala pozivu organizatora i uzela aktivno ucešce u radu Konferencije.
Vladimir Rajcic, šef Biroa za ekonomsku saradnju i podršku biznis zajednici.
On je izrazio nadu da ce zakljucci sa Konferencije ne samo pomoci u obezbjedivanju što boljeg položaja žene u crnogorskom društvu, vec i povecati ucešce žena u domacoj ekonomiji Crne Gore a i regiona.
Biro za ekonomsku saradnju i podrsku biznis zajednici Glavnog grada poslije tri godine rada sa ponosom istice da u svom radu prezentuje svjesnost gradske uprave o neophodnosti ekonomskog osnaživanja žena. Plod te svijesti je upravo informalizacija saradnje sa ženskim poslovnim udruženjima i asocijacijama u Crnoj Gori. Ona je rezultirala nizom znacajnih aktivnosti koje bi trebalo da budu putokaz i našoj ali i drugim lokalnim samoupravama u Crnoj Gori i regionu kojim putem treba ici u pravcu unapredenja ambijenta za razvoj ženskog preduzetnistva.
Cestitajuci svjetski dan ženskog preduzetnišva i govoreci o regionalnim izazovima direktor Zanatske komore Crne Gore, Boris Mardonovic izjavio je da se u srednjestaleškoj privredi mora uvrežiti novi pojam: “preduzetnica saradnica”. To su supruge vlasnika desetina hiljada zanatskih preduzeca, koje mogu biti suvlasnica ili zaposlene saradnice ali kojima po odgovornosti pripada drugo najznacajnije mjesto u firmi. One nisu predmet bavljenja niti strategija, niti programa podrške i obuke a vode brigu o organizaciji biroa, knjigovodstvu, bankovnim racunima, ljudskim resursima, njezi odnosa sa klijentima, organizaciji rada, obracunu plata, osiguranjima, poreskim obavezama, marketingu, prodaji, razvoju personala, zdravstvenom menadžmentu, zakonima i propisima, racunarima, tenderima, produktivnosti, kalkulacijama, zaštitom na radu, pregovorima itd. Njih obicno primijetimo kada dodemo u neku firmu i pitamo se “ko je ovdje šef?” ali nikome još ne pada na pamet u regionu, da im se obrati ponudom obuka, umrežavanja ili osnaživanja. On je takode izjavio da akademsko obrazovanje i zanatsko strucno obrazovanje imaju istu vrijednost. Cak štaviše, zanatstvo je najozbiljnija konkurencija Akademiji. Postoje dva nacina da se napravi karijera. U zanatstvu postoji 130 regulisanih profesija a rijec je o porodicnim preduzecima u kojima vlada drugaciji odnos nego u velikim firmama.
Ovaj dan je naime obilježen na nacin kako se od 2001.godine slavi svugje u svijetu i to treci petak mjeseca maja, nagrade su dodjeljene u sledjecim kategorija; Naj preduzetnica u 2018.godini je Sanja Lekic, vlasnica „Alfa Ton Lekic“, Aleksandra Maksimovska, vlasnici i direktorki ”Maksimovski&Co” DOO iz Podgorice “za doprinos razvoju ženskog preduzetništva u oblasti pokretanja sopstvenog biznisa; Nagradu “za doprinos institucionalne podrške u razvoju ženskog preduzetništva Crne Gore” nagrada je urucena Branki Božovic Grubor, savjetnici za ljudska prava i rodnu ravnopravnost u Herceg Novom, u kategoriji “za doprinos afirmaciji i poboljšanju socijalno-ekonomskog statusa nevladinog sektora kroz socijalne inovacije i socijalno preduzetništvo” nagradena je Aida Petrovic, direktorka “Crnogorskog ženkog Lobija” “za podsticaj ženskog preduzetništva na sjeveru Crne Gore” nagradu je dobila Jelena Krivcevic, direktorica Regionalne razvojne agencije za Bjelasicu, Komove i Prokletije, nagradu “za doprinos ženama kroz edukaciju i nesebicnu podršku za razvoj ženskog preduzetništva” urucena je Mirjani Paunovic, vlasnici Multidisciplinarnog obrazovnog centra “PaMark” iz Podgorice i dvije nagrade “za doprinos razvoju regionalne saradnje i promocije ženskog preduzetništva” Sladani Petrovic, direktorici AIRLI-NIVO+ iz Beograda i Iskri Daskalovoj, predsjednici Asocijacije žena srednjeg staleža iz Bugarske, jer za ove dvije nagradene dame može se reci da su napravile iskorak u podršci i saradnji preduzetnicama Crne Gore kroz niz regionalnih aktivnosti, dogadaja i seminara. – saopšteno je iz UDuzenja preduzetnica Crne Gore
Na kraju prvog dana rada Konferencije, prisutnima se obratila Adisa Tufo, preduzetnica iz BiH. Svojim inspirativnim i motivirajucim obracanjem probudila je emocije, ali i svakoj ženi ponaosob poslala jaku poruku, da ako granice ne postoje u njenoj glavi, da sigurno ne postoje ni negdje drugo i da je obaveza svakog pojedinca, pa tek onda cijelog društva, da razmisli kakvo medusobne odnose i opci ambijent, ostavljaju u naslijede generacijama koje dolaze.
